1,19%
-0,49%
0,00%26.03.2009.Izvod iz strane štampe - Evropska unija i Bugarska
Novi kolonijalizam
19. mart 2009
Preuzeto iz: „The Economist“, štampano izdanje
Bugari žele da im Evropa pomogne u vođenju države
Bugarski ulazak u Evropsku uniju bio je odložen zbog nerešenih pitanja u vezi sa korupcijom, organizovanim kriminalom i sporim reformama u pravosuđu. Kada su Bugarska i Rumunija pristupile Uniji 2007. godine, Evropska komisija dobila je „mehanizam za saradnju i verifikaciju“, koji joj je omogućio praćenje reformi i uvođenje sankcija. Tokom 2008, Komisija je s pravom povukla €220 miliona ($320m) evropskog novca iz Bugarske. Vlada predvođena socijalistima reagovala je ljutito, optužujući Komisiju za dvostruke standarde i korišćenje nadzornog mehanizma kao instrumenta politike.
U februaru su savetnici premijera Sergeja Staniševa skovali specijalan novi plan. Prema tom planu, Komisija i druge članice Evropske unije dobili bi veća ovlašćenja da intervenišu tamo „gde bi slabosti mogle biti opisane kao strukturne i trajne i ... koje ne može da reši sama bugarska vlada“. Plan predlaže da evropski službenici i diplomate budu uključeni u nadzor primene zakona, upravljanje evropskim fondovima i kontrolu sudova, tužilaca i istražitelja. Oni bi pratili slučajeve političke korupcije i organizovanog kriminala koje pravosudni sistem sporo rešava. Sugeriše se da bi takvo „partnerstvo“ bilo bolje od mehanizma Komisije – iako bi to moglo da bude odraz činjenice da bi se njime upravljalo iz Sofije, a ne iz Brisela.
Stanišev je početkom marta izložio ovaj tajni plan predsedniku Komisije, Hozeu Manuelu Barosi. Reakcija je bila hladna. Predstavnik za štampu kaže da je g. Baroso odbacio ideju o paralelnoj strukturi. Ambasadori Evropske unije u Sofiji, koji su upravo obavešteni o planu, takođe su skeptični. Jedan viši diplomata kaže da bi bilo pogrešno da se šargarepa i štap istrgnu iz ruku Komisije, koja ima kako političku nezavisnost tako i poverenje članica Evropske unije - za razliku od bugarske vlade. Štaviše, neki ambasadori slute da bugarski Socijalisti žele da, pred junske izbore, glasačima kažu da je Evropska unija „obnovila poverenje“ u vladu. Pored toga, preuzimanje odgovornosti za reforme od strane komisije i članica Evropske unije moglo bi da osujeti svaku kritiku u budućnosti.
Uprkos ovom negativnom odgovoru, vlada nastavlja da se zalaže za tu ideju. Kao ciljni datum određen je kraj marta. Ministar inostranih poslova, Ivajlo Kalfin, čak je predložio sličan plan za sve članice Evropske unije.
Mehanizam zajedničke vlade u nekoj zemlji možda bi bio prvi takve vrste za Evropsku uniju, ali ne i za Bugarsku. Sovjetski savetnici nametnuli su se posle 1944, kako bi osigurali da nova komunistička zemlja ne skrene sa kursa nacionalizacije, industrijalizacije i izgradnje socijalizma. Međutim, većina Bugara pozdravila bi davanje šire uloge evropskim zvaničnicima. U jednoj od anketa, preko 80% ispitanika reklo je da ne veruje vladi, parlamentu i sudovima. Prema istraživanju Eurobarometra, skoro 75% ispitanika ima poverenja u Evropsku uniju, a posebno u Komisiju. Šire evropsko prisustvo u vladi možda bi bilo dobro dočekano od strane Bugara, čak i ako bi značilo mnogo manje promena nego što bi oni to želeli.
19. mart 2009
Preuzeto iz: „The Economist“, štampano izdanje
Bugari žele da im Evropa pomogne u vođenju države
Bugarski ulazak u Evropsku uniju bio je odložen zbog nerešenih pitanja u vezi sa korupcijom, organizovanim kriminalom i sporim reformama u pravosuđu. Kada su Bugarska i Rumunija pristupile Uniji 2007. godine, Evropska komisija dobila je „mehanizam za saradnju i verifikaciju“, koji joj je omogućio praćenje reformi i uvođenje sankcija. Tokom 2008, Komisija je s pravom povukla €220 miliona ($320m) evropskog novca iz Bugarske. Vlada predvođena socijalistima reagovala je ljutito, optužujući Komisiju za dvostruke standarde i korišćenje nadzornog mehanizma kao instrumenta politike.
U februaru su savetnici premijera Sergeja Staniševa skovali specijalan novi plan. Prema tom planu, Komisija i druge članice Evropske unije dobili bi veća ovlašćenja da intervenišu tamo „gde bi slabosti mogle biti opisane kao strukturne i trajne i ... koje ne može da reši sama bugarska vlada“. Plan predlaže da evropski službenici i diplomate budu uključeni u nadzor primene zakona, upravljanje evropskim fondovima i kontrolu sudova, tužilaca i istražitelja. Oni bi pratili slučajeve političke korupcije i organizovanog kriminala koje pravosudni sistem sporo rešava. Sugeriše se da bi takvo „partnerstvo“ bilo bolje od mehanizma Komisije – iako bi to moglo da bude odraz činjenice da bi se njime upravljalo iz Sofije, a ne iz Brisela.
Stanišev je početkom marta izložio ovaj tajni plan predsedniku Komisije, Hozeu Manuelu Barosi. Reakcija je bila hladna. Predstavnik za štampu kaže da je g. Baroso odbacio ideju o paralelnoj strukturi. Ambasadori Evropske unije u Sofiji, koji su upravo obavešteni o planu, takođe su skeptični. Jedan viši diplomata kaže da bi bilo pogrešno da se šargarepa i štap istrgnu iz ruku Komisije, koja ima kako političku nezavisnost tako i poverenje članica Evropske unije - za razliku od bugarske vlade. Štaviše, neki ambasadori slute da bugarski Socijalisti žele da, pred junske izbore, glasačima kažu da je Evropska unija „obnovila poverenje“ u vladu. Pored toga, preuzimanje odgovornosti za reforme od strane komisije i članica Evropske unije moglo bi da osujeti svaku kritiku u budućnosti.
Uprkos ovom negativnom odgovoru, vlada nastavlja da se zalaže za tu ideju. Kao ciljni datum određen je kraj marta. Ministar inostranih poslova, Ivajlo Kalfin, čak je predložio sličan plan za sve članice Evropske unije.
Mehanizam zajedničke vlade u nekoj zemlji možda bi bio prvi takve vrste za Evropsku uniju, ali ne i za Bugarsku. Sovjetski savetnici nametnuli su se posle 1944, kako bi osigurali da nova komunistička zemlja ne skrene sa kursa nacionalizacije, industrijalizacije i izgradnje socijalizma. Međutim, većina Bugara pozdravila bi davanje šire uloge evropskim zvaničnicima. U jednoj od anketa, preko 80% ispitanika reklo je da ne veruje vladi, parlamentu i sudovima. Prema istraživanju Eurobarometra, skoro 75% ispitanika ima poverenja u Evropsku uniju, a posebno u Komisiju. Šire evropsko prisustvo u vladi možda bi bilo dobro dočekano od strane Bugara, čak i ako bi značilo mnogo manje promena nego što bi oni to želeli.
%